Inspirisana posetom privatnog zološkog vrta u Kolutu, na severu Srbije, i razgovorom sa gospodinom Milanom Mirićem poznatijem kao Miki, rešila sam da njegovu ljubav prema životinjama pretvorim u malu priču o tome kako je sve počelo.
Sam on kaže da je crna ovca u porodici jer se niko pre njega nije time bavio.Jedino je još Tito to želeo ali kako kaže njegova majka, lako je Titu to raditi, a od čega ćeš ti 🙂.
Ali taj posao je izabrao njega i on nije mogao ništa protiv toga, osim da prihvati sebe,takvog kakav jeste.
Još sa 17 godina počeo se baviti proučavanjem ptica a neretko su mu i lovci donosili povređene životinje da leči.Njegova kolekcija se polako povećavala pa je počeo razmišljati i o proširenju.
Sve je pokrenuo od nule, zasadivši svako drvo, postepeno kupujući placeve da bi sada posetioci uživali u njegovom imanju od 7,5 hektara.
Dugo vremena je čekao da može da registruje svoju delatnost, jer u ono vreme to nije bilo regulisano a čim je stupio novi zakon na snagu davne 1988.godine odmah je to uradio i dao otkaz na prethodnom poslu kao šef auto servisa.Oduvek ga je vukla želja da radi to šta voli.
U svom zološkom vrtu poseduje oko 700 životinja, 100 različitih vrsta od toga 20 koje se nigde u okruženju ne mogu naći.
Osim frankfurtskog zološkog vrta jedini u okolini ima dve vrste flamingosa, uključujući patuljastu vrstu.
Na pitanje odakle mu sve te životinje, odgovorio je da je mnoge uvezao iz Singapura, Tajlanda, Tanzanije, poneke dobio u saradnji sa ostalim zološkim vrtovima, najviše onim u Beogradu i Subotici a poneke je i dobio razmenom sa Titom.
Na samom ulazu u njegov zološki vrt, ulazite u njegov privatan posed gde on i živi, gde će vas dočekati i naplatiti ulaznicu od 300 dinara.Deca do 3 godine ne plaćaju.
Nikada ne napušta vrt duže od 24 sata a kako kaže, nema ni kući vremena da jede a kamoli da negde putuje. Njegove životinje su kao njegova deca, svima daje imena i sam vodi računa o njima.
Odmah ćete uočiti i mnoge životinjske vrste koje nesmetano tu šetaju a osećate će se kao gosti na njihovom posedu a sve je njima i prilagođeno.
Posebno je zanimljiva ptica Sekretar, poreklom iz Afrike, koja se šeta po celom imanju a deca su se malo i plašila njene veličine.
Na pitanje zašto su neke zatvorene a ova puštena, odgovor je bio da je puštena ptica rođena ovde, a uvežene iz Afrike su ipak zatvorene.Čak i Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zološkog vrta, prvi put ju je video baš kod Mikija.
Ukoliko budete imali sreće iznenadiće vas i neki mladi srndać na ulazu.
S obzirom da smo pre dve godine isto posetili ovaj zološki vrt Vasa i Igor su nas bili dočekali na ulazu a mazili su se kao prave kuce 🙂.
Sada smo i saznali da su oni porasli i da je Igor pravi veliki jelen sa rogovima koji još okoštavaju, a sada ima i svoj kutak u vrtu.
Najprepoznatljivije ptice koje ima su Flamingosi, kojih zaista ima mnogo, a uvezao ih je iz Tanzanije.One nesmetano uživaju u svom malom parčetu raja.
Nakon što pređete mostić, naići ćete i na kaveze drugih egzotičnih ptica.Definitivno njih najviše ima.
Zatim nailazite na veliki ograđeni deo gde jeleni lopatari žive a njegovo krdo sa mnogo mladih je zaista impresivno.Toliko su svi razdragani da ih je milina posmatrati.Njih je dobio od Tita iz Karađorđeva u zamenu za crne labudove dok je jedno vreme upravljao njegovom zološkim vrtom, a posećivao je i onaj na Brionima.
Takođe u hladu vrbe naići ćete na šarene ovce koje jako vole da se maze 🙂.
Lame koje je dobio, nazvao ih je po tadašnjim direktorima zoloških vrtova.Helena je iz Subotice a Vuk je iz Beograda.Jednom je na pitanje novinara o imenu lame rekao da se izvinuo lami na imenu i da mu nije jasno zašto se direktorka uvredila jer su zaista plemenite životinje 😀.
U komšiluku do lama videćete nojeve kao i patuljaste koze koje se odlično slažu sa njima.
I za kraj , u najudaljenijem delu vrta nalazi se medvedica Jasna koja je isto tako došla iz Beograda.
Kada se vratite na sam početak do njegove kuće, videćete i kaveze egzotičnih ptica, uglavnom ara a par crvenih je isto dobio još od Tita.
Na pitanje da li ima pomoć opštine u svom radu, rekao je da mu je najveća pomoć kada mu ne pomažu, jer su mu jednom bile ukradene ptice u vrednosti od 90.000e a nadležni nisu ništa uradili povodom toga.
Da bi održavao vrt, pored prodaje ulaznica takođe piše i stručne članke i sudeluje sa svojim životinjama po filmovima.
Za sam obilazak uz uživanje sa životinjama bilo nam je potrebno oko 90 minuta ali uspomene ostaju mnogo duže pa bih predložila i vama da posetite ovaj predivan zološki vrt i malu oazu prirode.
