Stranica je namenjenima svim ljubiteljima putovanja i roditeljima koji neguju međusobni odnos

i svoju ljubav prema putovanjima prenose na decu.

Oplenac, Topola i Aranđelovac- istorijsko srce Šumadije

Poseta Oplencu i Topoli je kao pravi mali vremeplov a srce zakuca od ponosa pred mnogim bitnim istorijskim mestima kojima se ponosi ovaj kraj Srbije.

Smeštena u srcu Srbije Topola je udaljena od Beograda svega 76 km južno a iznad grada uzdiže se brdo Oplenac, prava mala oaza hrastove šume i vinograda.

Poseta ovim krajevima obavezno uključuje i obližnji Aranđelovac, koji se nalazi 14km od Topole.

Iako je ova destinacija raj za prave ljubitelje istorije, mi smo uspešno spojili uživanje sa decom i obilaske znamenitosti ovog kraja,a šta nudi ovaj deo Srbije i kako da organizujete 3 kvalitetna dana na Oplencu možete pročitati u nastavku teksta.

CRKVA SVETOG ĐORĐA-OPLENAC

Spomen-crkva Svetog Đorda je zadužbina i mauzolej dinastije Karađorđević u kojoj je sahranjeno 28 članova dinastije. Podigao ju je kralj Petar I Karađorđević kao svoju zadužbinu, na brdu visokom 337 metara a 1.maja 1990 je započete gradnja. Nažalost sam kralj nije dočekao završetak crkve iako je 1912.godine već bila pri završetku radova. Usledilo je zatišje imeđu balkanskih ratova 1913. i  Prvog svetskog rata 1914.godine a crkva je nakon toga pretrpela i velika pljačkanja.

Njegov naslednik Kralj Aleksandar I Karađorđević lično se starao o njenom završetku, da bi crkva bila osveštana 9.septembra 1930.godine.

Spoljašnjost crkve ukrašava beli mermer a ono što je posebno impresivno jeste da je cela crkva urađena u mozaiku sa neverovatnih 40 miliona raznobojnih staklenih delića.

Mi na okupu ❤
Unutrašnjost crkve krasi mozaik
Luster od izlivenog oružja

A još jedna zanimljivost vezana za crkvu je činjenica da je centralni luster napravljen od izlivenog pobedničkog oružja korišćenog u proboju Solunskog fronta.

Pod celom crkvom nalazi se kripta sa 39.grobnica u kojoj je sahranjeno 28 članova iz šest generacija porodice Karađorđević.

Kripta se nalazi pod celom crkvom

Ovo mesto budi veoma lepa sećanja iz mog detinjstva, i bilo mi je izuzetno drago što sam stopama svojih roditelja napravila lepe uspomene sa svojom porodicom.

Ulaz u crkvu se plaća kako za odrasle, tako i decu.Cena za obilazak crkve, kuće kralja Petra I, kraljevske vinarije i Karađorđevog grada je objedinjena cenom od 400 dinara za odrasle i 300 za decu.

Kao gosti hotela Oplenac, karte smo dobili gratis.

KUĆA KRALJA PETRA- OPLENAC

Postavljena kao privremena građevina, odakle će nadgledati građenje gore pomenute crkve, kralj se uselio u nju sa poslugom sve do 1915.godine.

Danas je u Petrovoj kući uređen izložbeni prostor koji dočarava kraljev život. Kuća je skromna, a kako mnogi svedoče i sam je takav bio.

Spoljašnjost kuće
Unutrašnjost kuće
Slike sa ceremonije krunisanja kralja
Austrougarska objava rata Srbiji 1914.godine
Čuveni portret kralja- Uroš Predić

VINOGRADI OPLENCA

Oplenački kraj je od davnina poznat po vinogradima i vinu, sa oko 2 miliona litara godišnje proizvodnje. Vinski turizam je veliki potencijal ovog kraja a Topola se može pohvaliti sa 500 hektara pod zasadima.

Zaista smo uživali u zlatnoj jeseni i nepreglednim pogledima na vinograde.

Vinogradi Oplenca

KARAĐORĐEV GRAD-TOPOLA

Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe Petrović izgradio je Karađorđev grad u periodu od 1811-1813 godine.Do danas je restauriran konak, crkva sa zvonikom i stara škola.

Karađorđeva crkva
Karađorđev konak sa stalnom postavkom

U konaku je stalna izložba Voždovih ličnih predmeta i autentično oružje iz Prvog srpskog ustanka, kao što je njegov top pod nazivom “aberdar”.

Tradicionalna nošnja
Lični predmeti korišćeni u to vreme
Portreti Karađorđa i supruge

U kompleksu se nalazi crkva Presvete Bogorodice , poznata kao Karađorđeva crkva a predivni posed  krasi i spomenik posvećen njemu.

Spomenik u kompleksu grada

KRALJEVSKA VINARIJA-TOPOLA

Kako posetiti Topolu a ne i kraljevsku vinariju Aleksandra I Karađorđevića.

Niz interesantnih priča sačekaće vas prilikom posete vinariji i zaista smo uživali u poseti.

Začetnik vinogradarstva na ovim prostorima i veliki ljubitelj vina, napravio je 1931.godine najsavremeniju vinaruju tog doba po ugledu na francuske.

Današnji izgled vinarije se uopšte nije promenio u odnosu na njeno otvaranje.

Vinarija čuva i hidrauličnu presu iz 1931. uvezenu iz Francuske kao i punilicu, pumpu za pretakanje vina,zatvaračicu a čuva i originalne flaše u kojima se vino nekada punilo a par desetina flaša najboljeg vina je preživelo i rat.

Ulazak u vinariju
Unutrašnjost vinarije po uzoru na francuske

Poseta podrumima nam je takođe bila interesantna, zbog ogromnih buradi kojih smo prvi put imali prilike da vidimo.

Podrumi vinarije

Par buradi krije i jednu zanimljivu priču o poklonu kralju za svadbu, od naroda Srba, Hrvata i Slovenaca.

Kako su znali da njihov kralj uživa u vinu, za poklon je dobio burad od suvog slavonskog hrasta sa ispisanom himnom svakog naroda na njima. Iako je prvi dogovor bio da sva tri bureta budu ista, ipak je najveće stiglo od Hrvata.

Poklon kralju od naroda Srba, Hrvata i Slovenaca

Ispred vinarije nalazi se i mali simpatičan letnjikovac u kome smo uživali u novembarskom suncu.

Letnjikovac ispred vinarije

PARK BUKOVIČKE BANJE- ARANĐELOVAC

Ne znam da li još koji grad može da se diči ovoliko lepim parkom kao što je to Aranđelovac. On je svakako više od parka za sve građane i posetioce. Prostire se na 21,5 hektara sa stalnom postavkom mermernih skulptura naših i svetskih umetnika.

Park u jesen 🍁
Park je pun mermernih statua

Dok je Karađorđe za svoju rezidenciju izabrao Topolu, dinastija Obrenović gradila je Aranđelovac kao svoje letovalište. U centru parka izgrađeno je Staro zdanje ili letnji dvorac dinastije Obrenović. Nažalost Staro zdanje se nalazi u lošem izdanju ali lepota i dalje izbija iz njega, čekajući bolje dane.

Staro zdanje- letnja rezidencija dinastije Obrenović

VIDIKOVAC BUKULJA- ARANĐELOVAC

Za najlepši pogled u Šumadiji uputite se na Bukulju.

Pogled sa osmatračnice

Bukulja je naša planina,sa svega 696m nadmorske visine, a ono što ovaj vidikovac čini posebnim jeste izgrađena osmatračnica 20m visoka, sa koje puca pogled na Aranđelovac a i mnogo dalje.

Osmatračnica na planini Bukulja

Prava je mala oaza u šumi, gde postoji i lep restoran, parking kao i dečije igralište.

PEĆINA RISOVAČA- ARANĐELOVAC

Pećina Risovača nalazi se sa desne strane reke Kubršnice, gde se uzdiže brdo Risovača.

Ovo je naša najistraženija pećina u kojoj je otkriveno mnoštvo fosilizovanih kostiju brojnih životinjskih vrsta, za vreme ledenog doba, poput pećinskog medveda, lava, divljeg konja, mamuta, bizona,jelena i drugih životinja.

U njoj je živeo i pračovek neandertalac kao lovac a naučnici smatraju da je jedna od svega pet na Balkanu te vrste.

Nekadašnji dom pračoveka neardentalca
U pećini je pronađeno mnoštvo fosila životinja iz ledenog doba

Danas je pećina uređena da prima turiste uz stručno vođenje.

Radno vreme je od 9-17 a cena ulaznice za odrasle je 200 dinara.

Možete i pretpostaviti čime su se klinci najviše oduševili.. slepim miševima naravno .

HOTEL OPLENAC –UTISCI

U hotelu se oseti dašak istorije na svakom koraku njegovog enterijera a ono što svaki hotel čini su njegovi zaposleni, koji su bili zaista ljubazni . Tokom tri dana našeg boravka baš smo se odmorili, uživali u spa sadržaju i odličnoj hrani sa obilnim porcijama.

Hotel poseduje mali spa, veoma prijatan i topao a boravak ćemo pamtiti i po jednom plivaču više u našoj porodici.Od nas preporuke zadovoljnih gostiju.

KAKO ORGANIZOVATI VREME

Ukoliko biste baš želeli mislim da biste sve navedene lokacije mogli obići u jednom danu, ali vam to ne bih savetovala. Najbolje da jedan dan isplanirate za obilazak Topole i Oplenca a drugi za Aranđelovac. Mi smo tokom tri dana dosta uživali u spa centru hotela Oplenac, u suprotnom nemate toliko aktivnosti osim šetnje i dva dana bi bilo sasvim dovoljno.

Kada sumiram celokupne utiske definitivno nije standardna destinacija za odmor sa decom, ali jeste više nego edukativna i šta čekate..trk na čas istorije u Šumadiju 😊.

Podeli objavu

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Povezani članci