Otmena varoš jugoistočne Srbije sa svojih 18.000 stanovnika odiše duhom nekih prošlih bezbrižnih vremena a opština može da se pohvali sa čak 85 sela.
Knjaževac smo porodično posetili svi po prvi put a iako nismo imali posebna očekivanja od njega, vratili smo se kući prepuni pozitivnih utisaka.
Za nas sa severa Srbije,nažalost ne nalazi se često na turističkoj mapi Srbije što je i prava šteta jer zaista ima mnogo da ponudi.
Šta više mnogi o njemu mnogo ni ne znaju pa ga i mešaju sa Kanjižom i Kneževcem.
A mi baš volimo takva neizvikana mesta, gde se možete stopiti sa lokalnim stanovništvom i doživeti grad njihovim očima.
Knjaževac često zovu i “Mala Venecija” zbog mnogobrojnih mostova a nekada je bilo moguće i ploviti Svrljiškim Timokom.
Drugi naziv u narodu nosi “Mali Pariz” jer se nekada nalazila po jedna kafana na sto ljudi, kao i zbog činjenice da fasade u Staroj čaršiji zaista podsećaju na grad svetlosti.
Prema antičkim rimskim spisima iz IV veka zvao se Timaco Maiori a u doba Turaka Gurgusovac.
Padom Turaka 1833 godine u gradu je ostala Gurgusovačka kula, ozloglašeni zatvor za političke zatvorenike poznatija pod imenom “Srpska bastilja”. Nakon rušenja kule u čast Knjaza Miloša Obrenovića 1859 godine dobija naziv Knjaževac.
Prva stvar koju smo uradili po dolasku jeste poseta centru i šetnja preko brojnih mostova na Svrljiškom Timoku. Pojedini su isključivo pešački a pojedini i za drumski saobraćaj.
Pored Svrljiškog, grad se može pohvaliti i Trgoviškim Timokom, a pri njihovom spajanju nastaje Beli Timok,koji teče ka Zaječaru i zajedno sa Crnim Timokom sačinjava Timok.
Najpoznatiji od svih jeste Kameni most, koji dominira gradom a projektovan je 1913 godine i sa svojim rasponom od 30 metara bio je najveći most te vrste u Srbiji.
Ne mogu da se odlučim da li mi je lepši po danu ili noću, pa vi procenite, mada noću je ipak malo romantičniji.
Pored ovoga, Knjaževac ima i svoj most ljubavi, na kome se mogu videti, ne toliko brojni, katanci, a ova tradicija je tek nedavno zaživela.
U starom centru grada tj. Staroj čaršiji, nalaze se već pomenuta arhitektura malog Pariza, a šetnja uz Svrljišlji Timok u hladu lipa i kestenova kao i sladoled na točenje je nama bila obavezna stvar prilikom sedmodnevne posete.
Ono što mi se takođe mnogo svidelo jeste opustena atmosfera, čist grad i ljubazni meštani.Za lep odmor i posetu, više nego dovoljno, složićete se.
Roditelji sa malom decom zaista mogu da odahnu što se tiče saobraćaja u centru, jer je jedan deo pešačka zona, pri tome lepo uređena.
Ispred Doma kulture nalazi se vrlo simpatična fontana koja noću svetli u različitim bojama.Okružena je i brojnim klupama a tu je naravno i neizostavno dečje igralište.
Nakon što pređete “ljubavni most” naići ćete na gradski park, lepo uređen i sadržajan za decu a u blizini se nalaze i hotel Timok, na čijoj predivnoj bašti možte uživati po lepom danu, dok pogledom “hvatate” decu 🙂.
Takođe centar može da se pohvali još jednim parkom i malom oazom, odmah u blizini Kamenog mosta.
U njegovom sklopu se nalazi spomen park palim borcima koji su dali svoje živote za oslobođenje timočke krajine od 1804-1945 godine.
Park takođe krasi i fontana sa skulpturom dvojice ribara livena u bronzi.
Sjajna stvar kod manjih gradova jeste što je sve blizu jedno drugoga a parking možete bez problema naći i peške obilaziti.
U produžetku ulice naići ćete na crkvu Svetog Đorđa,sazidanu 1833, nakon čega sledi i Zavičajni muzej Knjaževca.
Sama zgrada muzeja predstavlja arhitektonsko dobro grada Knjaževca a osnovan je 1906 godine u porodičnoj kući porodice Sibinović.
Nažalost u dva navrata nismo uspeli da ga posetimo, tako da nemamo uvid u unutrašnjost muzeja, osim saznanja da čuva dragocenosti kraja od antičkog doba do dana današnjeg.
Preko puta muzeja nalazi se i gimnazija koja sa ponosom ističe godinu 1871 kada je i osnovana.
Na turističkoj mapi Knjaževca, koju možete naći u centru grada, pohvalili su se i Džervinovom vilom ili vilom Đoke Cvetkovića, koja je izgrađena na brdu 1939 godine sa kojeg se pruža predivan pogled na ceo grad, a pri tom je izgrađena po uzoru na vile iz Češke banje Karlsbad.Uz ovakav opis morali smo da se provozamo do nje, ali nažalost naišli smo na razočaranje.
Nekadašnja lepotica sa koje se sigurno pruža predivan pogled je zapuštena a misli su mi išle u pravcu, kakva li je samo bila u svoje doba, kao i kakva li tek može biti ukoliko se obnovi.
Što se tiče gastonomske ponude grada, sveli smo je na par mesta i nismo mnogo menjali.
Uglavnom smo bili gosti hotela Mali predah i bili smo prezadovoljni hranom.
Takođe u želji da malo zamenimo tradicionalne specijalitete, odlazili smo u italijanski restoran Korzo, za koji takođe imamo samo reči hvale za sva isprobana jela.
A blizina dečjeg parka i lepa bašta su nas naveli da u par navrata posetimo i restoran hotela Timok, u kojem smo uglavnom birali kuvana jela sa dnevnog menija.
Pored posete samog grada,za mnoge je i obavezna poseta Rgoškoj banji kao i kompleksu bazena Banjica, koji se nalazi par kilometara od grada u pravcu Svrljiga i Niša.
Vrlo su ponosni na oba, ali nažalost u momentu naše posete bazeni su bili zatvoreni, ali mogli smo baciti pogled na njih i uzdahnuti po vrelom danu.Bazeni se inače pune termalnom vodom sa izvora a posetioci mogu uživati u olimpijskom bazenu i zimi kada se prekrije.
Rgoška banja ili Banjica je lepo uređeno mesto za odmor sa restoranom, dečjim igralištem,dečjim bazenom, kao i termalnim izvorom.
Utvrđeno je i da je temperatura vode na izvoru 28 stepeni kao i da je voda bogata magnezijumom, selenom, radonom, manganom i fluorom koji pomažu pri koštanim, disajnim i nervnim oboljenjima .
Međutim moje iskustvo i umočena noga rekli su mi da je temperatura vode ipak bila manja a naknadno smo od meštana saznali i da su skoro bili izvođeni radovi proširenja i da je to moguć razlog niže temperature vode.
Takođe u selu Ravna, 8km prema Zaječaru, nemojte propustiti Arheo-etno park, koji oslikava i čuva tradiciju ovog kraja sa početka 20-og veka.
Mogu se videti kuće tipične za ovaj kraj, bunar, kazan za pečenje rakije, replika antičke grnčarske peći kao i ambar.
Na ulazu sa desne strane nalazi se lapidarijum-skup nadgrobnih spomen ploča starih Rimljana, pronađenih na arheološkom nalazištu Timacum Minus u blizini.A pored njih tu su i počasne ploče kao i žrvenici boginji Dijani, zaštitnici lova, šuma i životinja, kao i bogu rata Marsu, kojeg su slavili kao zaštitnika seljaka i plodnih njiva.
A tu je naravno i malopre pomenuto arheološko nalazište, koje je bilo nekadašnje vojno utvrđenje i civilno naselje od I do VI veka.
Kuline ili Gradište kako ga još zovu je veliko 2 hektara a utvrđeno je postojanje tvrđave, termi kao i nekropola tj.groblja.
Na lokalitetu su prinađene i brojne statue bogova kojih su obožavali, kao i novac, nakit i druge dragocenosti.
Na slici možete da vidite i moguću rekonstrukciju lokaliteta.
Knjaževac je takođe i sjajna baza za obilazak Stare planine, koja je udaljena 51km od njega.
Ukoliko vas zanima i koja su to zanimljiva mesta na njoj koja možete posetiti iz Knjaževca, pročitajte u ovom tekstu.
https://www.putovanjairoditeljstvo.com/velicanstvena-stara-planina-raj-za-istrazivace/
Za kraj ću vas još jednom ohrabriti da i vi , ukoliko to niste, posetite po meni još neotkriveni turistički dragulj naše zemlje.
